ALALIJA – odsustvo govora i jezika. Dete ne razume ili nedovoljno razume govor iz okoline; nedovoljno je motivisano da govorno komunicira, komunicira gestovima i svojim jezokom, koji je nerazumljiv.

RAZVOJNA DISFAZIJA – poremećaj govora i jezika u kome je sposobnost deteta da razume govor ili je kvaltet govora ispod očekivanog za kalendarski uzrast. Takva deca imaju siromašan rečnik, kratku rečenicu, nedovoljno gramatički uobličenu; višesložne reči izgovara samo sa početnim ili završnim slogom; nepravolno izgovaraju glasove; ne koriste u iskazu prideve, predloge, zamenice, veznike...

MUCANJE – poremećaj ritma, tempa, akcenta i melodije govora. Može se javiti kao:

• Fiziološko mucanje se obično javlja u uzrasnom periodu od 2. – 5. godine. Uzrok je neusklađenost saznajnog razvoja i razvoja govornog aparata. Dete ima potrebu da kaže mnogo više od onog što njegovi govorni organi mogu da podrže. Tada se dešava: zastajkivanje, ponavljanje početnih slogova, oklevanje u govoru, produžavanje izgovora glasova. U ovoj fazi je ključno da budete strpljivi, staloženi prema detetu i  da mu ne skrećete pažnju na njegovo zamuckivanje. Govorite smireno, polako. Ako se zamuckivanje zadrži duže od dve nedelje obavezno se javite logopedu.
• Primarno mucanje je oblik mucanja kada dete u govoru ponavlja pojedine glasove i slogove, ali ne i reči. Iako postoji izvesna napetost u govoru dete još uvek nije osvestilo svoj govorni poremećaj. Između primarnog i sekundarnog mucanja se javlja tranzijentno mucanje, kao prelazni oblik. Tada je mucanje učestalije, govor napetiji, grč u govornom aparatu produžen i poako dete razvija svest o svojim govornim teškoćama. Potrebno je odmah da se javite logopedu.
• Sekundarno mucanje – uočava se napetost mišića celog tela,  a posebno u  regiji ramena, vrata, govornih organa. Razvija se strah od govorenja,  a dete postaje svesno sebe da muca. U takvoj situaciji se dete odmah uključuje u logopedski tretman.
• Traumatsko mucanje nastaje naglo,  kao posledica neke traumatične situacije. Dete se odmah uključuje u logopedski tretman.

DISLALIJA – neizgovaranje ili nepravilno izgovaranje jednog ili više glasova u govoru. Dete ne izgovara određen glas (omisija), zamenjuje nerazvijen glas nekim drugim (supstitucija), nepravilno izgovara glas (distorzija).

RINOLALIJA – nazalan ili unjkav govor nastao usled: rascepa usana, rascepa tvrdog ili mekog nepca ili kao posledica disfunkcije mekog nepca.

DISLEKSIJA  - poremećaj u savladavanju veštine čitanja. Deca tokom čitanja: izostavljaju zamenjuju ili dodaju pojedina slova; imaju teškoću da upamte sliku slova, dovedu u vezu glas i slovo, često zamenjuju vokale unutar reči; čitaju reč po reč; ; preskaču redove, ne razumeju pročitano i imaju nepravilno govorno disanje tokom čitanja.

DISGRAFIJA – poremećaj u savladavanju veštine pisanja. Rukopis je teško čitljiv, loše pozicioniran na papiru, redovi su talasasti ili kosi. Postor između slova i reči je neujednačen. Slova su nepravilno oblikovana.

PERVAZIVNI RAZVOJNI POREMEĆAJI – karakterišu se poremećajem socijalne interakcije, govorne komunikacije, oskudnim i stereotipnim interesovanjima i aktivnostima. Možete posumnjati da vaše dete ima poremećaj iz autističnog spektra ako : nedovoljno komunicira sa okolinom, ne primećuje ljude i decu, nema kontakt pogledom, stereotipno ponavlja neke radnje (ljuljanje, lepršanje ručicama, vrtenje predmete, poskakivanje...)

ADHD – je skraćenica za hiperkinetski poremećaj pažnje i koncentracije. Češće se javlja kod dečaka a simptomi su: poremećaj pažnje, impulsivnost i hiperaktivnost.

POREMEĆAJ SENZORNE INTEGRACIJE – deca sa poremećajem senzorne integracije često ispoljavaju promene u raspoloženju, uznemirena su, razdražljiva. Bebe mogu da izbegavaju kupanje, hranjenje. Starija deca mogu izbegavati da dodiruju određene teksture, da ne trpe prljavštinu na rukama, hodaju na prstima. Mogu se javiti neusklađenost pokreta, teškoće u koordinaciji, gubljenje ravnoteže pri hodu.